ПОЧЕТНА >ЗДАЊА > ГРОБЉА > ГРОБЉЕ У БЈЕЛУШИНАМА




Старо православно гробље у Бјелушинама смјештено је у сјевероисточном дијелу Мостара, на заравни, поред чије западне стране протиче бујичарски поток Суходолина. Гробље се простире на површини од око један хектар, а облик који ова некропола заузима одговара неправилном четвороуглу. Гробље је оријентисано према југозападу.

Гробље у Бјелушинама настало је, према неким подацима, раније него што то показују натписи на споменицима. Посредством аналогије, гробље је датовано у XVI вијек. На ту чињеницу указује један број надгробника без епитафа, а који су изведени од сиге. Њихов архаични облик изазито подсјећа на крстолике стећке, а велика сличност огледа се и у начину обраде камена. Сродности са стећцима видљиве су и на надгробницима са натписима, гдје се јављају слични облици и типови слова. Највећи број надгробних споменика је у облику крста, док је незнатан број у облику стеле, а изузетно се могу уочити надгробници у облику обелиска или стуба. Најстарији очувани надгробник са епитафом на овом гробљу потиче из 1683. године, а цијелом својом садржином и карактером натписа показује сличност са многим примјерима херцеговачких стећака у облику крста. Од 850 сачуваних надгробника са натписима, укупно осам их је датовано у XVII вијек, док су из XVIII вијека идентификована 154 надгробна споменика. Међу драгоцјеним споменицима и крстовима са богатом каменом орнаментиком и натписима, на православном гробљу у Бјелушинама налазе се и гробови знаменитих житеља Мостара и њихових породица, попут Шантића, Ћоровића…




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: