oбјављено: 09. 01. 2012.

Интервју Епископа Григорија за Независне новине

dru-grigorije Божанска љубав може да загрије сваки дом и срце

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије казао је да у њему Божић увијек буди исте осјећаје – помирења, заједнице, радости, породице и топлог струјања божанске љубави кроз овај свијет, која може да загрије сваки дом и свако срце, оживљујући их за живот и радост.
Истакао је да СПЦ има једнако добре односе са бискупом дубровачким и мостарским, с многим римокатоличким свештеницима, с муфтијом и многим имамима.
“Односи су одлични. Чини ми се да су, без претјеривања, за примјер и похвалу”, навео је владика Григорије.

Истакао је да треба вољети Косово љубављу која не умире, а то је божанска љубав.

НН: Испред нас је још један празник Христовог рођења као симбол мира. Којим путем Срби да иду како би пронашли мир?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Ако гледамо кроз свјетлост Христовог рођења, можемо да научимо како љепота, радост, доброта и топлина у једном трену поражавају и поништавају сваку муку и сваку тугу. Зато не треба гледати на године иза нас с песимизмом већ с вјером и надом у побједу добра.
НН: Која је Ваша божићна порука вјерујућем народу?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: У мени Божић увијек буди исте осјећаје – помирења, заједнице, радости, породице и топлог струјања божанске љубави кроз овај свијет, која може да загрије сваки дом и свако срце, оживљујући их за живот и радост.
НН: Годину дана је како сте у Мостару. Какво је стање и како живе Срби у том граду?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Срби у Мостару све више живе управо с надом о којој сам малочас говорио. То нас радује, али позива и на опрезност и одговорност. Њихова нада не треба да буде изневјерена, али треба их увијек учити, како би рекао Његош, да се надају у Бога и у своје руке.
НН: Вријеме је показало да је суживот и у Требињу и у Мостару могућ. Какав је тренутни однос СПЦ с Римокатоличком црквом и Исламском заједницом на овим просторима?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Односи су одлични. Чини ми се да су, без претјеривања, за примјер и похвалу. Имамо једнако добре односе с бискупом дубровачким и мостарским, с многим римокатоличким свештеницима, с муфтијом и многим имамима. Разговарамо с највећом одговорношћу за наше заједнице.
НН: Ви сте често и у Требињу, односно источном дијелу Херцеговине, за чија сте будућа покољења и прошлог љета организовали донаторску вечеру за Фонд “Свети Вукашин”. Да ли се тај фонд још пуни?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: То је нешто најљепше што нам се десило у прошлој години. Ми смо се мало потрудили, а Господ и добри људи су нам помогли изобилно у тој намјери. Као што сте поменули, било је донаторско вече за Преображење, а потом су и неке херцеговачке породице које живе изван Херцеговине дале велике прилоге и допринос овој фондацији. Свака мајка која роди треће, четврто, пето или више дјеце редовно добија мјесечну помоћ од Фондације. Надамо се већ до сљедећег Преображења резултатима који ће обрадовати наш народ у Херцеговини.
НН: Како Срби могу задржати Косово?
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Овдје се не бих сложио с Његошем да је надање наше закопано на Косову него да је управо на Косову наше надање на испиту. Постоји узречица да нада посљедња умире. Али, постоји нешто много важније од тога – то је истина да љубав никада не умире. Треба волети Косово љубављу која не умире, а то је божанска љубав.

аутор: Весна Дука




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: