oбјављено: 16. 11. 2011.

Промоција књиге о Атанасију Шоли

DSC_0018

У понедјељак, 14. новембра 2011.године, одржана је промоција књиге „Атанасије Шола“, новосадске ауторице, историчарке магистра Снежане Илић. Књигу у издању куће „Академска Књига“ из Новог Сада, представила је, уз ауторицу, и уредница и директорица издавачке куће, Бора Бабић.

 

Ауторица и уредница, обје коријенски повезане са Херцеговином, представиле су великог креатора и промовитеља српске политичке и културне мисли, државника и умјетника, редитеља, глумца, човјека толико надареног, свестраног и осебујног да чак и површно упознавање с ликом и дјелом Атанасија Шоле и данас надахњује нове генерације младих Срба и Херцеговаца у напору да се очува национални понос и културна достигнућа народа. Кроз скраћену биографију и приклученија Атанасијева, од рођења 1878 у Трсту па до смрти те 1955 године, водила нас је млада историчарка чији је научни рад посвећен Херцеговини и историјски српском бићу „Земље Хумске“. Тежиште је бачено на историјске околности и садејство са другим великанима српске и јужнословенске мисли и културе, Владимиром и Свезтозаром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Јованом Радуловићем, Алексом Шантићем и другима који су скупа са Шолом дијелили немирна и тешка времена једне културе и једног народа у шкртој и само умом, културом, људскошћу, вољом и поносом богатој Херцеговини.У име организатора, СПКД „Просвјета“ Градски Одбор Мостар, СПКД „Гусле“ и СПЦ Мостар, многобројним присутнима су се обратили и цијењене госте поздравили парох мостарски госп. Радивоје Круљ и потпредсједник СПКД „Просвјета“ Г. О. Мостар и предратни секретар Просвјете, проф. Ранко Чворо.

У вези промоције и саме књиге, мостарски писац Веселин Гатало је изјавио: „Добро је знати да велики умови не могу нестати ни бити прешућени. И ако могу, не смију бити заборављени. Од заборава, ево, отимамо Атанасија Шолу, човјека великог за свој народ, за Херцеговину, за културу на чијим коријенима и данас живимо и растемо. Честитам ауторици за књигу, одлично је урађена. Владимир Ћоровић, Атанасије Шола, Јован Радуловић, пуно је људи које су двије Југославије и једна краљевина покушали прешутјети и тако убити у сјећању. Колективно сјећање краја и народа не смије умријети, за добробит краја и народа, за добро опстанка и останка, биолошког, културног и економског просперитета нас који своје животе испуњавамо сјећањем на наше великане“.




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: