oбјављено: 06. 09. 2011.

“Алекса Шантић некад и сад”

Округли сто посвећен највећем сину Мостара

255

У оквиру манифестације “Шантићеве вечери поезије 2011.”, коју организују СПКД “Просвјета” – ГО Мостар, СПКУД “Гусле” и Градска библиотека Невесиње, на платоу испред Старе православне цркве у Бранковцу, у Мостару је у суботу одржан округли сто на тему “Алекса Шантић некад и сад”.  На округлом столу учествовали су професор Данило Марић, професор доктор Мирослав Паламета, професор доктор Сафет Сарић, професор доктор  Ранко Поповић, професор Данијела Јелић, Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, Милица Јефтимијевић, Данило Боро, Веселин Гатало и Стеван Тонтић.

 

тонски запис излагања:

 

Данило Марић

 

Милица Јефтимијевић

 

Стеван Тонтић

 

Сафет Сарић

Мирослав Паламета

 

Данијела Јелић

 

О. Данило Боро

 

Веселин Гатало

 

Стеван Тонтић

Епископ Григорије

 

Ранко Поповић

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије у свом је излагању подсјетио на основне вриједности  Шантићевог дјеловања, а то су љубав и вјера. “Алекса је волио свој град јер је, прије свега, био мјесто сјећања на љубав. Сваки камен и кутак подсјећали су га на вољене. Живећи животом Богочовјека није ни слутио да ће једнога дана уз Стари мост постати један од најупечатљивијих симбола града, у коме је, осим неколико краћих одсуствовања, провео цијели свој живот”, казао је између осталог владика Григорије, изразивши наду да ће Алекса и у будућности бити једнако схваћен, цијењен и поштован као у прошлости.
Проф.др. Сафет Сарић, дијелећи стајалиште владике Григорија о угледу који овај пјесник заслужује, казао је како је одржавање ове манифестације одлична прилика да се крене са иницијативом спасавања душе и дјела Алекса Шантића и враћање рејтинга, ако не оног из његовог времена, онда бар оног пријератног, када је Шантић, сматра Сарић, био оно што заиста и јесте.
“Довољно је рећи да данас славна гимназија ‘Алекса Шантић’ више не постоји под тим именом и да још увијек нико није реаговао на ту чињеницу. Скинути име тог великана са школа и осталих културних интитуција достојно је сваке осуде. Шантић је највећи син овог града. То је нераскидива симбиоза, јер, Шантић је Мостар, а Мостар је Шантић. А дочекали смо да се у овом граду његово име намјерно деградира и прешућује. Челни људи Града су и организацију ‘Шантићевих вечери поезије’ дали дилетантима, који ‘пјесничко сијело’ на коме учествује тридесет пјесника сматрају достојним овог великана. Вријеме је да се томе стане у крај и да се на одговарајући начин валоризује његово дјело”, поручио је Сарић.
Данило Боро, предсједник Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва “Гусле” подсјетио је на улогу Алексе Шантића у овом друштву, чији је био дугогодишњи предсједник и један од оснивача, те  на значајне доприносе културној баштини за вријеме његовог дјеловања.
Занимљива излагања о животу и дјелу овог великана имали су и остали судионици округлог стола. Мирослав Паламета, предсједник ХКД Напредак – Главна подружница Мостар и Стеван Тонтић су у својим говорима истакли вриједност његових, помало занемарених, пријевода са њемачког језика. “Међу људима је ријетка спознаја да је Шантић преводећи дјела угледних њемачких књижевника на наш језик, на велика врата увео једну страну културу у нашу књижевност. Улога културе у повезивању народа је увијек била велика и тако треба да буде и убудуће”, речено је на округлом столу.
У суботу ујутро су представници организатора посјетили гроб пјесника гдје су положили цвијеће, а у Старој православној цркви у Бранковцу служен је и помен за његову душу.




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: