oбјављено: 07. 07. 2011.

Интервју јереја Данила Бора порталу www.pogled.ba -Ријечи "позајмљенe" од протекле године-

MINOLTA DIGITAL CAMERAВаш и наш портал је имао прилику да интервјуише Данила Бора, мостарског православног свештеника и предсједника Српског пјевачког и културно – умјетничког друштва “Гусле”. Непосредан повод је груба грешка којом су неки новинари изјаву оца Данила од претходне године, везану за Шантићеве песничке сусрете у су организацији СПКУД “Гусле” Мостар ставили у контекст овогодишњих Шантићевих вечери. Искористили смо прилику да му поставимо и низ других питања везаних за живот Српске заједнице у Мостару, о духовности и значају присуства православне Цркве на нашим просторима…

Оче Данило, како се одвија повратак православних црквених институција у Мостару? На какве потешкоће наилазите и какве сте успехе постигли?

Повратак црквених православних институција иде некако корак у корак са повратком српског православног живља на овим просторима. Задовољни смо обновом црквених православних заједница од Коњица до Чапљине. Обнављају се храмови, парохијски домови, саме парохије. До прије само двије године можда је изгледало немогуће да ћемо имати свештенике у свим повратничким парохијама. А проблеми са којима се сусреће наша црквена заједница такође је повратничке природе. Није тако лако поново постати део једног, сада већ, и новог друштва. Још је много необновљених кућа. У време ове свеопште кризе тешко је наћи посао – повратницима поготово. То су ти велики егзистенцијални проблеми.

Прије рата је, према нашим сазнањима, у Мостару живело око 27.000 грађана српске националности, не рачунајући оне који су се изјашњавали као Југословени и “остали”. Колико их, према вашој процјени, сада има?

Званично, прије рата у Мостару је било 23.909 Срба и 12.645 Југословена, који су у великом проценту били Срби који су се тако изјашњавали. По нашој процјени данас има око 5.000 Срба. То је још увијек мали проценат.

Знамо да је социјализам настојао људе удаљити од духовности, дјелимично и успио у томе. Како сада стоје ствари? Враћају ли се Срби институцији Цркве као духовној подршци и институцији која промовише духовност?

Податак који смо малоприје изнијели о броју изјашњених Југословена последњим пријератним пописом доста говори. Али је заиста велики повратак у окриље Цркве. Најбољи показатељ јесте чињеница да је нашим богуслужењима, поготово недељом, све више народа.

Колико значи Црква повратку православног живља у Мостар?

Сматрам да је све већа присутност Цркве од непроцјењивог значаја. Народ осјећа већу сигурност и подршку, јер је то простор припадања и потврде најдубљег идентитета. Мислим да се као последица јавља и све већи број захтјева за повратак и обнову. Данас, рецимо, имате ситуацију да на тридесетак донација за обнову појави преко хиљаду захтјева, што пре није био случај.

Како напредују послови на почетку изградње Саборне цркве?

На Тројичиндан ове године је постављен камен темељац и освећени су обновљени темељи. При крају су завршне припреме за само зидање.

Реците нам, како је ваша изјава од претходне године завршила у неким новим чланцима везаним за Шантићеве вечери поезије у Мостару? Поводом чега сте изјавили, цитирам: “Главна идеја ове књижевно – културне манифестације у Мостару била је да се” Алекса Шантић врати у свој Мостар и да у њему заиста има мјесто које му и припада, јер је он својим ликом и дјелом један од симбола овога града “И, додато је да сте имали на уму да је намјера догађања (парафразирамо) била да саме Шантићеве пјесничке сусрете врате на онај ниво које су имале пријератне Шантићеве вечери поезије, гдје ти сусрети, и поред прилике да се младим пјесницима да простор да остваре и покажу свој таленат, опет треба више да буду циљ и мотивација, него средство за тако нешто ”

Којим је поводом и када то било речено?

Ова изјава је била дата прошле године “Гласу Српске” у тексту “Шантићев шешир Ђорђу Сладоје” и односила се на прошлогодишње Шантићеве пјесничке сусрете – “На путу Богочовјека” које традиционално организује СПКД “Просвјета” – Главни одбор, а мостарске “Гусле” су се од прошле године придружиле организацијом свечаношћу “Шантић у нотама” у сали мостарског Народног позоришта, са горе наведеном идејом и намером. А поводом овогодишњих “Шантићевих вечери поезије” изјава је употребљена као да се односи на њихову организацију, за коју држимо да већ одавно ни у ком погледу није ни на приближном нивоу на коме је некада била и на коме би требало да буде. Такође ћу искористити прилику да кажем да мостарске “Гусле” имају у плану да организују у току ове године једно вече прошлогодишњег добитника Шантићеве награде, иначе истакнутог песника Ђорђо Сладоје, и још једно вече Шантићеве поезије. О томе ћемо јавност благовремено обавјестити.

Гусле су некада, прије забране националних културно – уметничких друштава, била саставни дио СПКУД Просвјета. Зашто то данас није тако?

Нажалост, то није тако, јер у самој мостарској “Просвјета”, оваквој каква данас јесте -самозвана, нисмо могли добити простор за истинско деловање. Тако да нам је баш то уствари био повод да обновим СПКУД “Гусле” Мостар, кад већ кроз СПКД “Просвјета” Мостар не можемо да се изразимо.

Је ли истина да данашња Просвјета, дјелује нелегално, да није у хијерархији и не признаје централу као, на пример, ХКД Напредак или бошњачки Препород? Како је то могуће?

То је већ један од конкретних разлога зашто још увије нисмо поново сатавни дио мостарске “Просвјете.” Поред одбора сарајевске, мостарска Просвјета је једина која није увезана у мрежу од преко седамдесет Одбора “Просвјете” у региону и широм свијета. То представља проблем идентитета мостарске Просвјете који би она као што је то случај са “Напредком” и “Препородом” требало да црпи из односа са својим главним одбором и осталим одборима, како то не би био камен спотицања у културној сарадњи и повезаности са ширим регионом и свијетом. Пошто је Главни одбор на државном нивоу код Института за заштиту интелектуалне својине заштитио име, знак и имовину то је сада уствари Удружење грађана које нелегитимна делује тако да ће се статус мостарске “Просвјете” у скорије вријеме, ако буде нужно, разријешити судским путем. Могуће је, јер је мостарска “Просвјета” била 1990. године обновљена и у оно ратно вријеме узурпирана, а и дан данас служи у сврху дневне политике и за испуњавање ситних личних интереса. Али, вријеме ће показати своје

Разговаро Веселин Гатало




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: