oбјављено: 29. 01. 2011.

Свети Сава "Са Алексом" у Мостару

P1290001 (31)Kао и прошле године, поводом упокојења пјесника Алексе Шантића,  у Мостару је одржана тродневна свечана манифестација под називом „Са Алексом“, у организацији Српске православне црквене општине Мостар, World Music Centra Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“ Мостар…
Тродневна манифестација је почела у суботу 29. јануара 2011. године  у 19 часова када је одржан пригодан културно – умјетнички програм у част и спомен првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве. „Светосавска бесједа“ је ове године по први пут одржана  у малој сали Краљице Катарине у ХД Херцег Стефана Косаче у Мостару.  Овогодишњу светосавску бесједу је бесједио јереј Данило Дангубић:

Часни оци, браћо и сестре, даме и господо, драги гости, необична ми је част говорити вечерас овде пред свима вама, макар и кратко…А како о Светом Сави говорити ваљано,било кратко било опширно кад прича о Њему превазилази сва наша умовања и она најстудијознија и најслаткорјечивија.
Псалмопојац  Давид је рекао за Христа: “Најљепши си измеђусинова људских…“. Уистину и ми можемо Сави Немањићу рећи да је најљепши од свих синова нашег Православног Српског рода. То најљепше српско дијете, син великог жупана Стефана Немање више је еп него ли обична историјска личност. Он је заједнички садржилац читаве једне нације, јер у својој личности сабира све особености једног не малог народа и његовог јеванђелског принципа живота. У Сави Немањићу су садржане све карактеристике првог човјека једне нације. Он је попут једне читаве  државне владе у својој ширини смјестио све ресоре: први је духовни пастир и отац, први је просветни и здравствени радник, културолог, књижевник и архитекта, економиста, пољопривредник, умјетник и дипломата, у суштини добар домаћин доброга дома. Све што је у свом релативно кратком земаљском животу радио било је засновано на распећу, на распећу његове љубави према Богу и према роду. Не зна се на том Крсту која је од тих љубави била већа, али се поуздано зна да је уткавши једну у другу уткао себе у Богочовијека и тако дао смисао сопственој жртви.
Одавде из Захумља, из Херцеговине, млади принц Растко је отишао на Свету Гору, гдје се очи у очи сусрео са живим Богом, а тако освећеног тим сусретом Бог га је послао натраг у његову отаџбину како би стеченом  и дарованом му свјетлошћу просвјетљавао свој род. Знао је Свети, а знамо и ми да је једино светитељ истински просветитељ и да је тек Божанска свјетлост истинска просвета.
Пјесник вели да је и прије Саве било пута и Крста, писма и Светог Писма, поста и молитве, али је Сава први народу нашем показао куда и како од тада , па довијек’ један народ треба да ходи ако мисли да не залута.
У пјесми  Сави у славу, његов биограф га је назвао учитељем пута који води у живот и оцем равним апостолима. Беспрекорно су одговарајући ови епитети, ако знамо какав треба да буде ученик Христов и апостол и ако знамо какав је Свети Сава био. Христос је својој дванаесторици заповиједио: „Нека се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде добра дјела ваша и прославе Оца нашег’ који је на Небесима“…стога је Сава уистину апостол и један од оних који су извршили заповијести тако научили људе вјери у живога Бога и љубави према ближњима.
Свјетлост његова којасе свијетлила и вијековима свијетли, је она свијетлост која освијетљава пут који води у живот, пут у живот вјечни, циљ овог земног живота. Сава је путоказ ка том животу. Он својим животом демантује наивна мишљења да је циљ овога живота смрт и показује да је та лаж истинита онолико колико и лаж да је циљ сваке љубави мржња.
Философија живота Светога Саве ће трајати до краја свијета и вијека. Сава је трајни просветитељ кога је немогуће смјестити у једну епизоду, зато што је Савино дјело и Савино срце широко да прими Бога, друге и другачије.
Обишао је Свети Сава Свету Земљу и Свету Гору, Малу Азију и Месопотамију, упознао се са исламом, разговарао са римским свештенством, слао ученике у Рим мира ради, градио мир са околним народима, унутар православне цркве и у својој кући, стрпљиво чекао очево монашење, измирио озбиљно завађену браћу и одвише је јасно да све то не може учинити мали човјек, већ срце које је смјестилиште живога Бога- узрок и извор свакога мира.
У лику Светог Саве наш род је изњедрио родоначелника духовне историје, бића и судбине нашега народа за кога с’ поносом можемо рећи да је наше име и презиме, отац и наставник, учитељ и темељ нашег’ идентитета.
Дозволићете ми да се овде вечерас, у контексту Саве Немањића, који је наша веза са Богом осврнем на мисао Иве Андрића  о мостовима који каже:
„На послијетку све чиме се овај наш живот казује; мисли, напори, погледи, осмијеси, ријечи, уздаси… све то тежи ка другој обали којој се управља као циљу и на којој пак добија прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости; неред, смрт или несмисао, јер све је прелаз-мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према коме су сви земни мостови само дјечије играчке, блиједи символи, а сва је наша нада са оне друге стране.“
И ово вечерашње празновање и сабрање и свеукупни живот наш је у суштини успостављање мостова. Христос је успоставио мост између Бога и човијека. То је најзначајнији мост који је у космосу икада саграђен, а сви остали мостови су његови символи. Тим мостом је ишао Светитељ Сава када је осамостаљивао Српску Цркву и успостављао њену јерархију. Тим Богочовјечанским мостом је прешао Светац и уписао нас у породицу великих Хришћанских народа.
Он је дакле, сопственом ријечју и дјелом, животом и духом направио мост између Христа и српског народа, а самим тим, у здравом аутентичном доживљају таквог’  живота и мост између нас и других народа.
И на крају чини се да ова духовна радост вечерашња и тема која нас је овде сабрала освећује и употпуњује причу о овоме граду и показује његову безмјерну мјеру.
Хвала вам!

Другог дана служена је Света Литургија и помен  у Старој Цркви у Мостару, коју је у недељу 30. јануара служио  јереј Данило Боро, након чега је одржан помен пјеснику на гробу Алексе Шантића на Српском православном гробљу у Бјелушинама.
Трећи дан манифестације je одржан на сам дан упокојења пјесника, у сриједу 2. фебруара  у Клубу,  који у граду на Неретви носи име самог пјесника – Алекса.

Јереј Данило Боро

oзначено са:



одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: