oбјављено: 11. 03. 2010.

Упокојила се Стоја Ивеља најстарија парохијанка Мостара (1907+2010)

m.zitomislic 2008У својој 104.години живота 10.марта 2010.године, примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, упокојила се у Господу Стоја Ивеља. Стоја се родила 06.марта 1907.године у невесињском селу Бијења, у породици Жерајић. Пошто је остала без оца, солунског добровољца, у Првом свјетском рату запослила се као ратно сироче у мостарску Фабрику дувана 1922.године. Присуствовала је сахрани пјесника Алексе Шантића, „сахрани коју Мостар није, нити ће икада видјети“ – свједочила је бака Стоја…

Причала нам је и живо се сјећала и мостарских „Гусала“, и Владика, и свештеника и свих прилика за вријеме Краљевине Југославије, као и посјети Краља Александра Мостару. Говорила је да јој је то био најљепши период живота.
Удала се за Живка Ивељу 1937.године и са њим засновала породицу. Са супругом Живком родила је двоје дјеце: кћи Ранку (1938) и сина Ранка (1941).
Успоставом НДХ 1941.године усташе у Мостару убијају и одводе у Јасеновац и друге логоре Србе православце, међу којима и Стојиног супруга Живка Ивељу на Видовдан 1941.године. Малом Ранку је било 8 дана, а Ранки непуне три године. Бака Стоја никада није сазнала гдје јој је скончао супруг. Живјела је као удовица, с чврстом вјером у Христа Господа, непуних 70 година. Посебно је болио однос нових комунистичких власти (међу којима су били управо они људи који су Живка и његове рођаке одвели црном марицом у непознатом правцу) према жртвама НДХ.
За вријеме последњег рата, а запамтила је два свјетска, била је у избјеглиштву у Бачкој. Вратила се у свој Мостар и своје Бјелушине прије 10 година, обновивши породичну кућу.
Опијело и сахрану, на Новом православном гробљу у Бјелушинама, служио је парох мостарски прота Радивоје Круљ 11.марта 2010.године.
Вјечан јој спомен и Царство Небеско!

СПЦО Мостар




одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: