oбјављено: 07. 03. 2008.

Интервју пароха мостарског протојереја Радивоја Круља "Дневни лист", Мостар, 1. марта 2008.г.

Разговарала: Вања Бјелица

 Новоименовани парох мостарски Српске Православне Цркве протојереј – ставрофор Радивоје Круљ у интервјуу за Дневни лист говори о почетку процеса обнове Саборне цркве св. Тројице у Мостару, циљевима рада не само на даљњој обнови духовног живота, него и на културном и образовном плану обнове живота српске православне заједнице у Мостару и долини Неретве. Такођер, парох Круљ се осврнуо и на однос с Католичком црквом и Исламском заједницом у Мостару, као и на друга актуелна питања.


Дјеловање досадашњег пароха мостарског о. Страхиње Јањића у Мостару, по многима, било је успјешно. Шта ће бити Ваш темељни циљ у даљем раду?

- Циљ свих циљева јесте обнова Саборне цркве, али не обнова цркве као грађевине, него обнова Саборне цркве као живога храма. Планирамо, обнављајући цркву, обнављати себе и своје вјернике у граду, али и све наше ближње, пријатеље и сусједе. Циљ нам је да се, обнављајући храм, сви заједно обнављамо. Зидајући камен по камен на храму, назиђујемо себе у духу побожности, љубави, толеранције и сваког другог добра и напретка овога града и људи који овдје живе заједно с нама. Тек онда ће то бити права обнова Саборне цркве, јер она није само грађевина да бисмо јој се као таквој дивили. Јако је битно да она зрачи љубављју и духовношћу православног народа и свих народа који ту живе. Изградњом Саборне цркве вратићемо душу овоме граду.

Некада је Српско-православна црквена опшина мостарска била покретач многих културно-образовних пројеката. Може ли се очекивати поновно покретање, примјера ради, библиотеке и пјевачког друштва?

- Два нераскидива стуба духовности православних Срба у Мостару су Црква и Просвјета. Препознатљиво је било дјеловање Српско-православне црквене општине која је основала прве школе у Мостару и ширем подручју. Из тих школа су изашли образовани људи као што су браћа Владимир и Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Атанасије Шола и многа друга велика имена наше књижевности, града Мостара, државе БиХ и шире. Планирамо заједно с нашим младим људима и свим људима који овдје живе и раде обновити Српско пјевачко друштво Гусле. Већ смо на добром путу да окупимо оне најмлађе, младе, али и старе да заједно пјевамо и обновимо рад тога друштва. Потрудићемо се да покренемо и обновимо књижевни часопис Зору, а надамо се да ћемо још ове године објавити први број обновљене Зоре, све у сарадњи са СПКД-ом Просвјета.

Владичански двор у Мостару је недавно обновљен. Шта је с тим објектом који представља један од круцијалних објеката СПЦ-а у Мостару?

- Владичански двор јесте половично обновљен, али сви унутрашњи радови су остали неурађени. Ових дана ће бити завршена фасада и обнова екстеријера. Унутрашњи радови тек предстоје, али средстава за њих сада немамо. Планирамо ускоро завршити тај објект, али све зависи од финанцијских средства. Тај ће објект, након цјелокупне обнове, бити у функцији сједишта Српско-православне црквене опшине Мостар, Епархије захумско-херцеговачке те у функцији повратка Владике у своје пријестолницу.

Ваш претходник тужио је Град Мостар због неповрата објеката Православној цркви. Шта се сада заправо догађа с тим процесом?

- То иде својим током, адвокати раде свој посао, а ми имамо одличну сарадњу с Градском управом и градоначелником Љубом Бешлићем. Постоје правне зачкољице, али оне нису ту да наруше наше односе, него да их још више унаприједе. Ни Град нема законску основу да нешто врати прије доношења закона о денационализацији, али ми им само и тражимо да нам објекте који су у нашем власнишву врате на кориштење, као шо су вратили другим вјерским заједницама. Процес сада иде на Градско вијеће и надамо се да ће оно донијети одлуку о повратку имовине Црквама и вјерским заједницама – које потражујемо. То су искључиво објекти које Град Мостар користи и гдје нема трећих лица.

Како оцјењујете данашњи положај српског народа у Мостару? Сматрате ли да се њихов положај поправио у посљедњим годинама?

- Ја сам по други пут свешеник у Мостару. Први пут сам био кратко вријеме 1999. на 2000.годину, а у ових осам година направљен је велики помак. Постигнут је велики напредак за Србе, али и све остале. Мислим да је тешка ситуација у цјелокупној држави за све, прије свега за младе, али у Мостару има перспективе за све па тако и за српски народ. Вјерујем да ће се обновом цркве и духовног живота обновити и економија и живот људи.

Каквим оцјењујете однос Православне цркве у Мостару с Католичком црквом и Исламском заједницом?

- Односи с Римокатоличком црквом су изврсни, а с Исламском заједницом су добри.

Како коментаришете одлуку папе Бенедикта XВИ. да не призна независност Косова, као и позив западним земљама да поштују и не крше међународно право?

- То је правдољубива и исправна одлука папе Бенедикта. Његов позив је допринос очувању међународног права и поретка на коме је заснован модерни свијет. Једноставно, то је допринос миру, стабилности и љубави међу свим народима.

Ученици православне вјере у Мостару засад немају школу на свом језику, као ни могућност похађања наставе из националних предмета. Је ли Црква нешто већ радила на том плану?

- Евидентно је да у мостарским школама има српске православне дјеце. Вјеронаука је већ неколико година уведена у подручним школама, а у граду се уводи у следећој школској години. Обавили смо разговор са жупанијским министром просвјете Есадом Xелиловићем и наишли смо на подршку и пуно разумијевање. Имамо пуну подршку да за свако наше дијете које иде у било коју школу у Мостару осигурамо вјеронауку. Постоје прописи колико дјеце треба бити у школи да би вјероучитељ могао предавати вјеронауку, а на нама је да у идућем раздобљу утврдимо колико у којој школи има наше дјеце и да на темељу тога договоримо с директорима школа и ресорним жупанијским министром увођење вјеронауке у све мостарске школе. Имамо велику помоћ и дон Анте Павловића, који нам преноси добра искуства о томе како и на који начин да то и остваримо.



одабир писма

пратите нас и на:

градилиште уживо: